Saturday, January 7, 2017

Otmenost ježa - Mjuriel Barberi

Pre par godina sam dobila preporuku za ovu knjigu. Preporuka je stigla od osobe čije mišljenje jako cenim i poštujem. Još tada sam pokušavala da pronadjem ovu knjigu ali nekako se nismo srele, nisu nam se ukrstili putevi. 😃 Pre mesečak dana sam je ugledala na polici biblioteke,  sasvim slučajno. Naravno da sam je odmah pozajmila i još na vratima počela da je čitam. 





‚‚ Zovem se Rene, imam pedeset četiri godine, radim kao pazikuća u buržujskoj zgradi u ulici Grenel broj 7. Udovica sam, niska, ružna, punačka, imam kurije oči na stopalima i , ako je verovati nekim meni samoj neprijatnim jutrima, iz usta mi izbija zadah mamuta. Ali pre svega, toliko se dobro uklapam u uobičajenu predstavu o pazikućama da nikome ne bi palo na um da sam načitanija od svih onih nadmenih bogataša.‚‚ 

‚‚ Zovem se Paloma, imam dvanaest godina, živim u bogataškom stanu u ulici Grenel broj 7. Međutim, odavno znam da je krajnje odredište kugla za ribice, ispraznost i glupavost života odraslih. Otkud to znam? Ja sam, naime, veoma pametna. Čak izuzetno pametna. Zato sam donela odluku: na kraju ove školske godine, na trinaesti rođendan, ubiću se. ‚‚ 

Radnja ove knjige je pomalo statična, ali dubini i snazi cele priče doprinosi bogata naracija dva pripovedača. Prvi pripovedač je gospođa Rene Mišel, a drugi pripovedač je dvanaestogodišnja Paloma. Obe su nezadovoljne svojim životima. Obe žude za promenom. Promenu u njihove živote unosi treći junak ovog romana, novi stanar, Kakuro Ozu. Kakuro ne gleda gospođu Mišel kroz društveni položaj i zahvaljujući tome počinje druženje kojem se uskoro pridružuje i Paloma ljubitelj Japana, haiku poezije i manga crteža. 
Roman pleni čitaoce svojom jednostavnošću, lepo i jasno izrečenim životnim istinama, govori o umetnosti života kao i umetnosti uopšte. Društvene razlike su nešto što uspešno razara skladnost  i mir svakodnevnice. Ovo društvo iZ knjige uspeva da ukaže na beznačajnost tih razlika. U kombinaciji sreće i tuge ovo troje junaka uspeva da čitaocu donese  neopisiv mir, da pokaze kako  iz emotivne zbrke može nastati ljubav.....Ljubav prema prijatelju, ljubav prema ljudskom biću. Na samom kraju knjige jedino što čitalac može osećati jeste neopisiv mir i spokoj koji će mu pomoći da malo bolje shvati misteriju zvanu život. 

3 comments:

  1. Odavno "merkam" roman i takođe me zainteresovao pošto sam pre nekoliko godina pročitala prikaz, uz poređenje sa "Sofijinim svetom" i Gorderom uopšte (čije sam sve prevedene knjige pročitala i baš ga volim)....planiram da u toku ove godine napokon pročitam ovu knjigu, hvala na dodatnom podstreku.:)

    ReplyDelete
  2. Hvala na preporuci. Podsetila si me da sam je jedno vreme baš tražila.. Moram se opet dati u lov. :)

    ReplyDelete
  3. Knjiga je odlicna. Zaita. Negde do pola knjige je pomalo dosadnjikavo, staticno, ali onda .....:-)) Sve preporuke.

    ReplyDelete