Friday, April 29, 2016

Dok nisam srela tebe - Džodžo Mojes

Kada ste majka dvoje sitne dece, od kojih je jedno beba, a uz to ste i na porodiljskom bolovanju , valjda nekako po difoltu ljudi misle da vam je mozak prešaltan skroz na lake teme i priče o pelenama... Hm?? Ne vidim kako bih drugačije objasnila činjenicu da sam na poklon dobila knjigu čiji je naziv  ``Dok nisam srela tebe``autorke još čudnijeg imena Džodžo Mojes !?! Svako ko me iole poznaje zna da sam u knjigama  sa nazivom sličnim ovom uživala pre skoro dvadesetak godina, na kraju osnovne škole....
Ako uzmemo u obzir činjenicu sa početka priče, da sam majka dvoje sitne dečice od kojih je jedno beba, shvatićete zašto sam ovoj knjizi ipak dala šansu :-))





Nisam neko ko inače čita ovakva književna ostvarenja, ne zato što sam čitalački snob ( daleko sam od toga)  već prosto smatram da sam takve priče davno prevazišla. Na prvu loptu sam mislila da je ovo nešto slično delima Mir Jam, D. Stil i tako nekih sličnih ljubića. Nije. A opet sa druge strane daleko je od nekog dela vrhunske književne  vrednosti. Svakako je drugačije od uobičajene priče ovakvog žanra.

Lu, glavna junakinja priče, u jednom momentu ostaje bez posla. Pošto nema skoro nikakvo obrazovanje, a živi u kući sa  roditeljima, sestrom i njenim vanbračnim detetom i dedom koji se oporavlja od šloga, a porodica prilično  loše stoji sa finansijama, ona je prinudjena da prihvati posao negovateljice kvadriplegičara. Nema nikakvo iskustvo i kvalifikacije za taj posao, ali to se i ne traži, potpisuje ugovor na  šest meseci i plata je više nego odlična. Lu je u dugogodišnjoj vezi sa Patrikom, instruktorom fitnesa, čija su jedina preokupacija u životu procenti masti u telu, maratoni, triatloni i ostale sportske stvari.

Lu i Vil, kvadriplegičar, se na početku ne podnose. On je depresivan, ogorčen, zajedljiv, grub... Vil je neko ko je živeo život punim plućima i nakon saobraćajne nesreće je postao kvadriplegičar. Ne može da se pomiri sa svojim životom i načinom na koji je prinuđen da živi. Lu saznaje, sasvim slučajno, da je Vil tražio od svojih roditelja da ga za šest meseci odvedu u Švajcarsku, u kliniku Dignitas, gde će mu pomoći da okonča svoj život.

Sama priča je lepo napisana, dirljiva, realna. Ne mogu da kažem da me je ovaj roman toliko dotakao, ne mogu da kažem da sam ronila suze čitajući ga, ali mogu da kažem da mi je dao mnogo tema za razmišljanje. Pokrenula je neka pitanja o kojima nisam nikada razmišljala. Ovo nije klasična priča o ljubavi, ljubavi izmedju muškarca i žene. Ne. Ovo je prvenstveno  priča o ljubavi prema sebi i sopstvenom životu. Vil voli život i upravo iz tog razloga , ljubavi prema sebi i svom životu, on i odlučuje da ga okonča.  On istovremeno  tera Lu da se pozabavi svojim životom, da ga zavoli, da nauči da uživa u njemu. Da mu da šansu, da otkrije mogućnosti koje joj život pruža.  Lu me veći deo romana užasno nervirala. Užasno je pomirljiva, porodica i dečko je ne uvažavaju, skrajnuta je. Jedna od onih osoba koje gledaju kako život prolazi pored njih, osoba koja nije učesnik u svom životu već puki posmatrač. Kada sretne Vila doživljava probražaj.

Ako nekim slučajem naletite na ovu knigu, pružite joj šansu. Neko će doživeti prosvetljenje čitajući je :-)), neko će potrošiti pakete maramica brišući suze, neko će pametno potrošiti par sati (knjiga se čita u jednom dahu) , a kod nekoga će pokrenuti lavinu pitanja o kojima nikada ranije nije razmišljao ( moj slučaj). Možda su ovi kišni, prolećni, praznični dani upravo pravo vreme za čitanje ovako nekog štiva.  

2 comments:

  1. Cela prašina se digla oko knjige sada.. Dok film nije bio ni u najavi pročitah istu.. U sećanju mi ostao samo kraj..

    Nikakav WOW efekat nije stupio na snagu. Sve mi sada deluje nekako odviše površno, a sada vidim da knjiga ima i nastavak..
    Lu bez Vila tj. After You..
    Žena pokušava da zaradi na staroj "slavi."

    Jedino što je meni bilo novina je sam postupak koji je izabrao Vil.
    Nisam znala da se to radi..

    Sjajan tekst 💋

    ReplyDelete
  2. Nisam znala za nastavak, ali s obzirom na zbrkani kraj nastavak se mogao i očekivati. Kao što već napisah ova knjiga nije my cup of tea i svakako bih više volela da sam pogledala film ( iako je knjiga uvek bolja od filma i iako ja nisam neki filmofil), ovako znam sigurno da film neću gledati. Znala sam za legalnu eutanaziju u Švajcarskoj i upravo je to ono što je pokrenulo lavinu nekih novih razmišljanja kod mene. Nisam ranije imala prilike niti da čitam niti da gledam film o osobi koja želi na taj način da okonča svoj život, zato mi je falilo malo više Vila, knjiga bi imala mnogo veću težinu da je autorka uspela da `udje` mnogo dublje u Vilov mozak i da zadje u njegovu psihu.

    ReplyDelete