Wednesday, April 20, 2016

Dnevnik jedne obične žene - Margaret Forster


Verujem da ne postoji ženska osoba koja nije pisala dnevnik. Bar neki kratak vremenski period. Ja sam jako dugo pisala dnevnik, iako se sa tim najčešće prestaje u tinejdžerskom periodu, ja sam ga pisala i u dvadesetim. I onda sam jedan dan, iz još uvek neutvrđenih razloga, rešila da prestanem i da sve svoje dnevnike prosto uništim. Bilo je tu dosta rokovnika i sveščica, još iz osnovne škole. Nekada mi je žao što sam to uradila,a nekada i ne. I dalje pišem, samo što to nije više u formi dnevnika.



 `` Ničeg običnog nema u ovoj ženi. Pitam se,  zaista, da li običan život postoji.`` M. Forster
Postoji li obična žena? Postoji li nešto  što bi se moglo nazvati običan život? 

U ovom delu Milisent King, jedna ``obična`` žena pripoveda o svom životu. Životu koji je proživljen u neobično vreme. Ona svoj dnevnik počinje kao tinejdžerka uoči Prvog svetskog rata. Zapisuje dogadjaje koji su obeležili njene tinejdžerske dane i mlade godine, dogadjaje kao što su porodične tragedije, ranjavanje brata, napuštanje koledža jer je morala da počne da radi u jednoj prodavnici. Ona želi bolji i lepši život i očajnički se bori da postane nastavnica. 

``Od beomskog književnog Londona dvadesetih godina minulog veka pa do Rima, njena priča se kreće od tajnih ljubavi do bračnih ponuda, od znatiželje preko ambicija do društvenog rada i poslova vezanih za rat koji su obeležili tridesete. A onda stižu dogadjaji koji će joj život izmeniti zauvek....``

 Milsent  je žena XX veka. Prikazana je kao nezavisna, ranjiva, odlučna. Predstavljena je kao žena koja može da se nosi sa svim velikim i malim životnim tragedijama, ne samo da se nosi sa njima već i da ih prevazilazi čak i pretvara u pobede. 

Milisent je naizgled jedna obična  žena koja živi jedan običan život. Nakon čitanja ovog dela i razmišljanja o glavnoj junakinji ne možemo se odupreti utisku da običan  život , kao i obična  žena , ne postoje. Svaki život je priča za sebe, svaka individua je priča za sebe, koliko god izgledalo da smo obični ljudi koji vode obične živote kada se malo zagrebe ispod površine , kada se malo više udubimo, shvatamo da je svačiji život poseban i da je svako od nas poseban i sebi svojstven. Jedan jedini. Ne postoje dva ista života niti dva  ista čoveka. Čitajući ovu knjigu ne možemo se odupreti utisku da je ovakva vrsta komunikacije sa samim sobom, pisanje dnevnika u kojem iskreno iznosimo svoje misli i pišemo o svojim stanjima, dobar put do sebe,  do naše unutrašnjosti. Čini se kao da na taj način bolje upoznajemo sebe, mnogo važna stvar je upoznati i poznavati sebe. 


4 comments:

  1. Hvala ti što me podseti na ovu knjigu.💋
    Uzela sam je na akciji 10 za 999 pre jedno 2 godine i od tada stoji na polici.
    Moraću joj se posvetiti, jer ništa nije obično, razume se.
    Život najmanje.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ja sam je procitala pre sigurno nekih 8 godina i dopala mi se. Kupila sam je na toj akciji pre 2 godine :-))) jer sam zelela da je imam u svojoj biblioteci. Skoro sam je ponovo procitala. Nije od onih knjiga koje menjaju zivot, ali je jako zanimljiva ( barem meni :-))) )

      Delete
  2. Podsjeti me ovaj post na moje pisanje dnevnika, dosta dugo sam pisala, bila bas revnosna i detaljna, ali je prevagnuo trenutak da ne zelim zabiljeziti nesto sto me muci nego zaboraviti. Valjda je to i bio uzrast kada su i sitnice bile "muke"... Bas mi je zao sto barem nisam sacuvala tu svoju pisaniju :)

    ReplyDelete
  3. I meni je cesto zao sto nisam sacuvala svoje dnevnike, bilo je tu svega i svacega.

    ReplyDelete