Wednesday, December 30, 2015

........





  Ne osećam ništa. Otupela sam. Još uvek nisam svesna.  Ponosna sam na tebe kao što i si i ti bio uvek ponosan na mene. Znaš šta si mi značio, znam šta sam ti značila. Nama su reči uvek bile suvišne. Uvek si bio moj oslonac, moja podrška. Uvek sam bila tvoja prva radost. Zahvaljujući tebi postala sam čovek. Žao mi je ako sam te ikada povredila, uvredila, znaš da to nikada nije bilo namerno. Sigurno je bilo i takvih momenata, sada ne mogu da ih se setim, ali sam sigurna da ih je bilo. Ti si najdostojanstveniji, najskromniji i najpošteniji čovek koga znam. Hvala ti za sve čemu si me učio i naučio. Sve si dao za nas, uvek si sebi bio na poslednjem mestu, izvini ako smo bili sebični i nismo znali to da cenimo. Hvala ti za sve. Za svaki osmeh. hvala ti za sve što imam i sve što sam postigla u životu uz tvoju podršku i tvoju pomoć. Moja. sreća bila je i tvoja sreća.  Zadao si mi težk zadatak, a to je da budem roditelj svojoj deci kakav si ti bio meni. Biće teško to postići ali ti obećavam da ću se truditi. Volim te najviše na svetu, bol i tuga su preveliki. Nisi više fizički uz mene ali znam da ćeš me uvek čuvati i brinuti moje brige kao i do sada, gdegod da si sada. Moram da ostanem jaka, Nedostajaćeš mi dok postojim.  
                                                                                                                                        jun, 2015. 










No comments:

Post a Comment