Friday, October 30, 2015

Lajoš Zilahi

Lajos Zilahi ( 1891- 1974) je jedan od vodecih i najcitanijih madjarskih pisaca dvadesetog veka. Pre nego sto je poslat na front za vreme Prvog  svetskog rata, Zilahi je studirao u Budimpesti. Njegvo najpoznatije delo je Ararat ( deo trilogije), a o svojim iskustvima iz rata pise u delu Zarobljenici. Njegovim delim a provejava duh aristokratske Madjarske , tacnije Austrougarske.  Bogatim i zivim opisima on uspeva da gane citaoca. 



   SAMRTNO PROLECE 

Ovaj roman se smatra Zilahijevim najpotresnijim delom. To je tuzna saga o bogatom mladicu. Kroz niz ljubavnih patnji i njima izazvanog kockarskog zivota on dospeva u siromastvo. Nezeleci da povredi ni jednu od devojaka koje voli on bira stramputicu kojim se redje ide....


VODA NESTO NOSI 

 U miran porodicni zivot dvoje ljudi koji se vole, na jedan cudesan i posve neobican nacin,  ulazi jedna mlada devojka.  Ovo delo nas tera da se zapitamo dokle smo spremni da idemo, gazeci svako nacelo licnog morala,  da bismo udovoljili nasim ljubavnim prohtevima. Pozudi koja nas razjeda. Recenicu `Voda nosi nesto` uzvikivace generacije koje dolaze, kao sto su nekada davno pecinski ljudi kraj reka zivotinjskim krikom ukazivali na tuznu sudbinu utopljenika. 


Procitala sam samo ove dve Zilahijeve knjige za sada ( nabavila sam ceo komplet njegovih dela i radujem se citanju ostalih ) i pored toga sto se Samrtno prolece  smatra njegovom najpotresnijom knjigom, ja slobodno mogu da kazem da mi je Voda nosi nesto  u top pet mojih omiljenih knjiga. To je knjiga o kojoj se danima razmislja, nakon nje se preispitujemo, razmisljamo o sebi, o svom moralu, o svojim granicama i tome dokle smo mi zaista spremni da idemo da bismo udovoljili sebi, da bismo ispunili sve svoje prohtove, udovoljili svojim culima, svojoj pozudi.....


„Kako je čudna ljudska sudbina. Da slučaj upravlja našim životima ili u svom najskrivenijem biću nosimo u sebi tajanstvenu silu koja nas u odlučujućim trenucima, neprimjetno gura lijevo ili desno kao da nesigurnim titrajem igle na kompasu, pipajući maglovite puteve budućnosti, neka udaljena, strašna sila privlači sebi naše treperave, sitne živote.


Možda je ta sila koja nas vreba negdje u beskonačnosti i mraku baš sama smrt.


Ljudski život ima dvije postaje; rođenje i smrt. Sve ostalo samo su neznatne mijene koje prelaze u ništavilo, postaju nevidljive uoči smrti kao što se sliva lišće kada izdaleka promatramo šumu.
Sve je to sasvim svejedno jer ćemo ionako umrijeti.


Ne traži posljednji uzrok stvari, ne istražuj njihovu tajnu jer je ona tamna i porazna.


Sjaj sitnih stvari je to – što životu daje toplinu.“


Lajos Zilahy, Voda nešto nosi

2 comments:

  1. Čula sam divne komentare o ovom piscu, pa sam pribavila ''Samrtno proleće'' i ''Ararat''.
    Tek sam kasnije ukapirala da je ''Ararat'' deo trilogije, tako da sada vijam i preostale dve, uz njih ću gledati da dođem i do ''Voda nešto nosi''.

    Divno si opisala srž oba dela - bez otkrivanja detalja. Moraću ih pokurati na spisku skorijeg čitanja.
    Lista mi je predugačka, ali šta da se radi ;)

    ReplyDelete
  2. Ja sam čitala samo ove dve knjige,a imam ceo komplet. Divno piše, zaista.

    ReplyDelete